Ideja o pisanju bloga se javila proteklih godina, sa dijagnozom dijabetesa, promenom ishrane i načina života.

Dijagnoza DM1 je trajno promenila moju svakodnevnicu, moj život iz korena, moja interesovanja i moje prioritete.

Ovim blogom bih želela nekom da olakšam same početke, da obuhvatim na jednom mestu sve ono što je mene zanimalo, šta sam istraživala, čitala. Svaki početak je težak i znam da se svako u početku nađe u šumi informacija. Ovaj blog nije namenjen samo onima sa dijagnozom dijabetesa već i svima onima koji bi hteli da promene svoju ishranu, unaprede svoje zdravlje i lakše prebrode neke zdravstvene tegobe. Usput ću podeliti sa vama i low carb recepte koji su beskrajno jednostavni i koji ne oduzimaju više od pola sata spremanja.

Ovaj blog je nastao iz želje da približim nekome low carb ishranu, da objasnim koji su to sve benefiti koje dobijamo od takvog načina ishrane, kako lakše da upravljamo dijabetesom sa ovim načinom ishranom i da olakšam nekom ko je tek na početku traganja za drugačijom ishranom.

Da se osvrnemo i na one situacije u kojima se često nađem …A šta ćemo tebi da damo da jedeš? A da li ti smeš to da jedeš? I zašto baš sad nećeš da probaš moj najnoviji specijalitet? Da, itekako je moguće hraniti se van okvira zvaničnih smernica čak i izvan kuće.

Low carb ishrana nije još uvek toliko popularna na ovim prostorima, više je poznata kao neka keto dijeta i ljudi je povezuju samo sa skidanjem kilograma. Low carb ishrana postala moj način života i to što ja jedem nije nimalo komplikovano, nesvakidašnje niti nedostižno u svakodnevnom planiranju obroka.

Kad sam strogo promenila svoju ishranu, u društvu se vrlo često osećam kao crna ovca kad se jede nešto što ja ne jedem inače. Kao neki gej kome uporno nabacuju devojku. Nema spora, devojka je sjajna, sve je na mestu, ali prosto geju ne odgovara ni telesno, ni duhovno, jedostavno nije njegov cup of tea. (izvinjavam se zbog sesksističkih insinuacija ali me to podsetilo na neku situaciju koju mi je neko davno prepričavao..inače nisam protivnik nijedne seksualne orijentacije). E tako i ja kad se u društvu jede neka torta ili pica, često bude ono, ma ajde uzmi malo, zašto nećeš, znaš kako je lepo? Pa šta će ti biti od malo torte, pice ili čega već. A ja se ubih od objašnjavanja da ja to ne jedem, ne prija mi itd, ali ne vredi…Ljudima nije jasno da ja više uopšte ne osećam potrebu za slatkišima ili testom. To je kao kad sam prvi put bila trudna i prestala potpuno da pijem alkohol, neko mi je par puta rekao ‘ajde uzmi slobodno jednu čašu, možeš toliko. Moj odgovor bi najčešće bio Pa ili pijem ili ne pijem, najgore je jedna čaša, posle ti se pije još a ne smeš 😊a tako je isto i sa slatkišima, kad se jednom izbacite iz tog obrasca teško se vraćati na isti.

Dobrodošli u My Dolce Vita!