Da li ste se prijavili za vakcinu? Ovo pitanje su odjednom svi počeli da mi postavljaju, bar nekoliko ljudi u veoma kratkom vremenskom periodu. Vrhovni komandant još uvek nije istovario sav kargo na aerodromu a izgleda da su svi već stali u red da prime to nešto što obećava spas i predstavlja izlaz iz trenutne agonije u kojoj se nalazi čitav svet.

To pitanje mi je bila isprva toliko čudno da sam se osećala kao da me neko pita “Jel’ si ti sad prestala da uzimaš insulin?” Odgovor je naravno da ne, insulin ću uzimati do kraja života i pitanje je potpuno bespredmetno. E tako mi se činilo i kad me neko pita da li sam se prijavila za vakcinu. Odgovor je naravno da ne, jer mi nije razjašnjeno do kraja za šta se prijavljujem.

Prvo da naglasim da nisam strogi protivnik vakcina ali nisam ni preterani ljubitelj nepotrebnih vakcina ali to je sad druga tema. U ovoj čitavoj euforičnoj situaciji ne zastupam nijednu stranu, ni antivaksere ni ove koji bi da što pre prime vakcinu, jer moram priznati da ne razumem do kraja nijednu opciju.

Ja kao osoba sa dijabetesom sam po svim statistikama klasične medicine izuzetno ugrožena kategorija, hronični bolesnik, ukoliko zaglavim koronavirus, slabe su mi šanse za oporavak, život mi je ugrožen, blablatruć. Neki će reći i da osobe sa dijabetesom tip 1 koji imaju dobru glikoregulaciju nemaju veće šanse od dobijanja korona virusa kao i razvoja komplikacija više od bilo koje zdrave osobe bez ikakve dijagnoze, ali malo ko od doktora će to i reći. S druge strane svaki virus je opasan za osobe sa dijabetesom. Jer mi svi znamo da bilo koji virus, bilo koja infekcija, stres, bilo koja neravnoteža u organizmu može dosta da poremeti glikoregulaciju i da vine naše šećere u nebeske visine. Tako da svaki virus sa sobom nosi i veliku opasnost od ketoacidoze koja može biti jako opasna pa čak i ugrožavajuća po naš život. Zar nismo mi već unapred svesni svih rizika koje stanje dijabetesa sa sobom nosi? Ja jesam. U skladu sa tim se i ponašam unazad skoro 5 godina. Dijabetes mi je široko otvorio oči, postala sam opreznija, svakodnevno vodim računa o svim aspektima u svom životu, a naročito o hrani i sopstvenom imunitetu. A to je dobro poznato svim osobama koje se već bore sa različitim hroničnim stanjima. Na neki način mi već imamo neki “svoj sopstveni korona virus” sa kojim živimo, borimo se neprekidno i zbog kog smo stalno na oprezu.

Pojava korona virusa je donela jednu novu dozu straha svim osobama sa dijabetesom, a to je u početku bila bojazan da ćemo ako čitav svet stane ostati bez insulina čijim bi se lišavanjem, lišili i spostvenih života u vrlo kratko vremenskom roku.

Samo zaražavanje korona virusom kod mene nije izazivalo strah koliko sve ono što je došlo sa tim, prekid svih kontakata, prekid viđanja sa ljudima, prisilni karantini, prekid života kojim smo do tada živeli i uvođenja nekih novih pravila koja vrlo često nisu bila baš logična. Sve ovo ima veći uticaj na psihofizičko zdravlje nego samo zaražavanje virusom koje, kao što sam napomenula svakako nije lako za bilo koju osobu a naročito osobe sa dijabetesom ali to je opasnost i rizik sa kojim se suočavamo svaki dan.

S druge strane, nametnut je toliki pritisak da smo sve druge bolesti i ostala stanja zanemarili, više se niko ne plaši da može da dobije rak, infarkt, moždani udar koji su čak i smrtonosniji od korona virusa.

Medicina se nikad nije bavila prevencijom nekih stanja i bolesti nego samo pukim saniranjem posledica. Ja lično sam odavno prestala da reagujem na svaki mig klasične medicine, pa čak i sad kad nas ubeđuje da je vakcina spas za sve nas.

Zapravo volela bih da me neko ubedi zašto bih trebalo da primim tu vakcinu jer mislim da je ovo trenutno i dalje tumaranje u mraku. Kao što smo u početku imali razna nagađanja oko samog virusa, kako se prenosi, zašto se prenosi, kako da se zaštitimo, sad moramo i maske i rukavice, sad više ne moramo rukavice, samo maske, sad je ovaj soj, sad je onaj soj. Mislim da još uvek nismo do kraja razrešili tu čitavu enigmu a narod je već stao u red da primi vakcinu o kojoj još uvek ništa ne znamo. Nije razjašnjeno u kojoj meri štiti vakcini, koliko dugo, da li je vakcina preduslov za putovanje, koliko ima upliva politike u globalnu vakcinaciju , koji su neželjni efekti i da li ih ima, koliko je bezbedna vakcina za osobe sa autoimunim stanjima… i još sijaset pitanja bez odgovora. Mislim da je najjači efekat koji ima vakcina onaj placebo efekat koji nakon globalnog straha dolazi kao globalno olakšanje. Mnogi ljudi tvrde da će im se život vratiti u normalu kad budu primili tu toliko očekivanu vakcinu. Ja lično to ne vidim kao olakšanje, i dalje ću nositi sa sobom svoje hronično stanje koje će me usmeravati da što bolje vodim računa o svom zdravlju i svom imunitetu, jer za mene i dalje postoje pretnje na svakom koraku.

Tako da kad me opet budu pitali da li ću se vakcinisati, moj odgovor će i dalje biti ne, ili barem dok ne dobijemo odgovore na sva pitanja vezano za globalnu vakcinaciju.