A je l’ ti sad kupuješ u zdravoj hrani hranu za dijabetičare? sećam se da me je neko jednom pitao na početku mog saživota sa dijabetesom. Pomislih kako ljudi imaju čudnu percepiju dijabetesa, ali tako smo izgleda svi štelovani.

Koliko ste samo puta čuli da je nešto pogodno za dijabetičare, da reguliše šećer u krvi, da je bez šećera? A u prodavnicama zaista mogu da se pronađu svakojaki proizvodi za „dijabetičare“ od džema pa do raznoraznih brašna, kekseva bez šećera i ostalih rafinisanih proizvoda. To se uglavnom odnosi na namirnice koje su inače prepune šećera, pa kad ih malo modifikuju proglase ih hranom za osobe sa dijabetesom ali ta modifikacija najčešće i ne bude na uštrb šećera.

Nekako je postalo i opšta praksa da sad svaki proizvod koji se nečim izdvaja od ostalih dobije etiketu Pogodno za dijabetičare. Bez ikakvog objašnjenja, smisla, potkrepljenih činjenica. Šta to znači uopšte?

Otkriću vam jednu tajnu – ne postoji hrana proizvedena specijalno za dijabetičare.

Svaki proizvod bez dodatog šećera nije nužno bez šećera i bez ugljenih hidrata. Uvek pogledati deklaraciju: ako neki proizvod ne sadrži šećer a piše da ima 95% ugljenih hidrata, beži glavom bez obzira, znači ubija od šećera. Štagod sadrži UH više od 35g na 100gr proizvoda spada u prozvod sa visokim glikemijskim indexom i jako brzo podiže šećer u krvi. Kao jedan primer ću navesti neke bombonice koje stoje na kasi u jednoj drogeriji, na kojima piše bez šećera a zapravo imaju 95% UH. Ne postoje bombonice za dijabetičare osim ako niste u hipoglikemiji pa su vam potrebni brzi šećeri.

Sok bez dodatog šećera svakako nije bez šećera, jer svako voće sadrži u sebi veliku količinu fruktoze, a ceđenjem voće gubi sva vlakna i ostaje sami šećer koji je dobar jedino kad treba da brzo podignete šećer u krvi.

Žitarice takođe nisu pogodna hrana za osobe sa dijabetesom, pre svega zbog visokog glikemijskog indeksa a zatim i zbog velikog udela ugljenih hidrata. Isto važi kako za obična brašna i žitarice tako isto i za integralna. Čak i heljda koja je toliko popularna poslednjih godina, iako ne spada u žitarice, ima visok udeo ugljenih hidrata. Isto važi i za ostale pseudožitarice (kinoa, amarant..).

Još jedna tako omiljena namirnica su instant ovsene pahuljice, koje sadrže više od 60 gr šećera na količinu od 100gr, i našem organizmu dižu nivo šećera u krvi skoro isto kao bilo koje brašno. Odnedavno se predstavljaju kao izuzetno dijetalna namirnica. Pritom kesice instant pahuljica sadrže i dodate šećere, konzervanse i dodate veštačke ukuse. Sa tako vrtoglavim rastom šećera u krvi a posledično i insulina kod zdravih osoba, pre da se mogu stvrstati u namirnice koje doprinose brzom gojenju. Pored toga, ovsene pahuljice ne mogu biti dobre jer su to duboko prerađene žitarice koje predstavljaju čist skrob odnosno šećer i imaju nebrojeno aditiva u sebi.

Bila sam svedok u prodavnici „zdrave hrane“ gde prodavačica savetuje kupca da uzme sirup od agave jer je pogodan za dijabetičare. Zaista se pitam kom to univerzumu sirup od agave koji je skoro 100% šećer može da bude prihvatljiv kao namirnica pogodna za osobe koji imaju poremećen metabolizam ugljenih hidrata. Ovo bi otprilike važilo za sve sirupe koji se iole prodaju kao neka „zdrava hrana“ (agava, javorov sirup, melasa…). Svi ovi zaslađivači su prihvatljivi isključivo u jako malim količinama.

Stalno se reklamiraju različiti proizvodi koji snižavaju šećer, dobro regulišu šećer i štatijaznam sve ne. Za one koji nisu toliko u materiji, insulin je taj hormon koji snižava i reguliše šećer u krvi. Oni koji ga spontano luče mogu da utiču na njegovu sekreciju a oni koji imamo dijabetes tip 1, unosimo ga putem injekcija i ne postoji hrana koja može da nam snizi šećer u krvi. Postoji hrana koja zahteva manji unos insulina i sa kojom se lakše reguliše nivo šećera. S druge strane, veruje se da postoje neki suplementi i hrana koji mogu da povećaju našu osetljivost na insulin.

Pored toga znamo da nismo uvek podjednako osetljivi na insulin koji unosimo putem injekcije, što zavisi od trenutnog stanja organizma, eventualne bolesti, virusa, bakterija, ostalih hormona u telu, stresa. Sve to dovodi to toga da nam se ponekad čini da umesto insulina ubrizgavamo vodu i da nikako ne uspevamo da „spustimo šećer“ usprkos svim našim naporima, dok postoje dani dok neprestano upadamo u hipoglikemiju ma šta pojeli. Ali to je sve Dolce Vita!

Ako pričamo o preporučenoj hrani za osobe sa dijabetesom to je ona sa kojom lako može da se kontroliše nivo šećera u krvi, ona sa niskim glikemijskim indeksom kao i hrana u svom što prirodnijem obliku. Što znači da se hrana kupuje na pijaci a nikako u kesicama, flašicama i celofanima. Ovo ne bi trebalo da važi samo za osobe sa dijabetesom već i za celokupnu populaciju.

Ne postoji poseban program za dijabetičare, svako sam odluči kako će upravljati svojim dijabetesom, neko se odluči za manje šećera, neko za više, svako prema svojim afinitetima. Niko ne može da upućuje ili savetuje osobu sa dijabetesom šta je dobro za nju ako prethodno nema takvo iskustvo.

Da, sada češće kupujem u prodavnicama tzv.“zdrave hrane“, jer kupujem mnogo više orašastih plodova od kojih pravim razne poslastice, a nikako proizvode namenjene „dijabetičarima“.

Ono što ja uglavnom jedem kao osoba sa dijabetesom jesu meso i povrće, i male količine voća, odnosno proteine, masti i male količne ugljenih hidrata što i jeste osnova low carb ishrane.

Izlog obližnje prodavnice 🙂