Dijabetes tip 1 (DM1) je autoimuno stanje koje nastupa kod preterane reakcije imunog odgovora i naš imuni sistem umesto da se bori protiv stranih tela u organizmu počne da uništava sopstvene ćelije, koje u tom trenutku percepira kao neprijatelje. Tako kod dijabetesa tip 1, naš imuni sistem uništava beta ćelije u pankreasu koje su zadužene za stvaranje insulina i trajno ih oštećuje. Nažalost, beta ćelije se nikada ne mogu u potpunosti oporaviti. Insulin koji luče beta ćelije je zadužen za regulisanje šećera u krvi, što se postiže pukim prenosom glukoze iz krvi u sve ćelije našeg organizma. Insulin tu predstavlja neku vrstu „transportera“. Kod trajnog oštećenja pankreasa odnosno beta ćelija, i nedostatka insulina u telu, šećer u krvi kontantno raste do ekstremno toksičnog nivoa, kada nastupa ketoacidoza koja može biti smrtonosna ako se ne raguje na vreme. S obzirom da ćelije ne dobijaju nikakvu vrstu energije iz krvi, one polako odumiru i čovek drastično mršavi.
Dijabetes tip 1 ili kako se naziva Diabetes Mellitus su još vekovima unazad nazivali med koji se topi, što bi značilo da čovek koji dobije dijabetes tip 1 se istopi nakon nekoliko meseci i nastupa smrt. U ne tako davnoj prošlosti ljudi kojima je dijagnostikovan dijabetes tip 1 su neretko umirali za nekoliko meseci.
Iako je ovo stanje poznato čovečanstvu još od antičkog doba[1], za nastanak dijabetesa tip 1 nikad nije ustanovljen uzrok a samim tim ni način na koji se mogu oporaviti beta ćelije. Zapravo veliki pomak se desio 1922. godine kad je Frederik Banting stvorio insulin koji odgovara čoveku i tada ga ubrizgao umirućem dečaku. Dečak se ubrzo oporavio i to mu je produžilo život. Ovo je bilo revolucionarno otkriće.
DM1 je insulin zavisni dijabetes za razliku od DM2 (dijabetesa tip 2) koji je insulin nezavisni dijabetes. Insulin je bioidentični hormon koji se uzima kako bi se očuvao ŽIVOT kod tipa 1, kod dijabetesa tipa2 kad dođe do izvesnih komplikacija i kad više nije moguće kontrolisati nivo šećera u krvi samo ishranom.
Za razliku od ostalih autoimunih stanja, gde tok bolesti može da ima svoje nepredvidive tokove, uspone i padove, remisije i ponovne aktivacije, kod DM 1 je stanje prilično jasno i konstantno. (osim u slučaju medenog meseca koji se može desiti neposredno nakon otkrivanja dijabetesa, tj.remisije koja se dešava samo jednom u životu svake osobe sa dijabetesom, kod nekih čak može i izostati).
Iako Dijabetes tip 1 i dijabetes tip 2 imaju kao krajnju posledicu povišen nivo šećera u krvi, to su u suštini dva različita stanja. Dijabetes tip 1 je autoimuno stanje koje može nastati kad god i kod bilo koga (mada se najčešće javlja u mlađem uzrastu, zbog čega se još i zove juvenilni dijabetes), dijabetes tip 2 je stanje kom je najčešće prethodila gojaznost, insulinska rezistencija, metabolički sindrom, određen način života kao i loše prehrambene navike.
DM1 je jedino hronično stanje koje je neophodno pratiti 24/7. Jedino stanje kod kog ne postoji čarobna pilula koja se uzme jednom ili dva puta dnevno i mirni ste ostatak dana. To je obično i potpuna nepoznanica za nekog ko se nikad nije susreo sa ovim stanjem, pa i za mene u samom početku, a trebalo je da prođe dosta vremena da to i prihvatim. Kod zdravih osoba pankreas neprestano luči male količine insulina kako bi regulisao nivo šećera i radi u skladu sa ostalim hormonima koji se luče u telu a kod konzumiranja hrane luči veće količine insulina kako bi se što pre regulisao nivo šećera u krvi. Kod osoba sa dijabetesom čiji pankreas više ne proizvodi insulin, jako je teško odrediti fine doze insulina koje pokrivaju određenu hranu koja se konzumira u datom trenutku. Šećer u krvi može biti promenjiv kao neko klatno koje se leluje s jedne na drugu stranu i koje je toliko snažno da se teško može zaustaviti. Klatno bi tako neprestano išlo u hiper i hipoglikemiju, odnosno visoke i niske vrednosti u krvi. Zbog toga je jako važno naučiti kako da rukujete klatnom koje se tako lako može otrgnuti kontroli, što znači svaki unos hrane mora biti pokriven izvesnom dozom insulina koja ne sme da odvuče klatno ni u jednu ni u drugu stranu previše. Najbolja situacija je kad klatno stoji u mestu ili samo malo leluja. To se zovu stabilne glikemije.
Kada je klatno stalno u pokretu, tj. kad su glikemije nestabilne, mogu da govorim iz sopstvenog iskustva, osećam i jake oscilacije u raspoloženju, veliku nesigurnost, gubitak koncentracije, i uopšte loše celokupno stanje organizma. Dugoročno visoki šećeri kao i velike oscilacije šećera oštećuju gotovo sva tkiva u našem organizmu.
Dijabetes sam po sebi predstavlja full time job, bez slobodnih dana, bez vikenda, bez praznika, bez vremena za odmor, bez noćnog odmora, dakle stanje kod kojeg je neophodna prisutnost i pažnja 24 sata u nedelji, 365 dana u godini.
Mada i pored toga život može biti Dolce Vita :).
[1] 1550.godine pre nove ere Ayurvedska medicina spominje bolest kod nekih ljudi čiji urin privlači muve i insekte koja bi mogla da odgovara dijabetesu;
600.godine pe nove ere, indijski lekar Susrute dijagnostikuje dijabetes i opisuje ga kao Madhumeha što znači slatki urin
2.vek pre nove ere, prvi put se koristi reč diabetes
Ostavite komentar