Hipoglikemija – najveća neprijateljica svake osobe sa dijabetesom. Ali to je ona impulsivna neprijateljica koja se brzo naljuti ali isto tako se i odljuti a vi ostanete skenjani ceo dan jer ne znate šta vas je snašlo.

Sećam se prve noćne hipoglikemije (prva je valjda uvek i najstrašnija), osećala sam tremor celog tela, mislila sam da ću se srušiti svakog časa i pojela sam minimum pola kuhinje, dok me muž na kraju nije prekinuo pitanjem „A zar ne misliš da malo preteruješ sa hranom“? Ne zna se ko se tada više uplašio, da li on ili ja. Tadašnja hipoglikemija je iznosila 3 na aparatu a ja sam se osećala kao da je bar minus 3. I ujutru sam ustala sa glikemijom nešto oko 7.

Sećam se tog naleta adrenalina, preznojavanja celog tela, u dijabetesu sam prvi put osetila da mogu i listovi na nogama da se preznojavaju i nepoznanicu koliko će to dugo da traje i šta dolazi nakon toga. Tada još uvek nisam znala šta je to što najbrže podiže šećer i u kom vremenskom roku nego sam trpala u usta sve slatko čega sam se dokopala. Glikemija u krvi se nakon 10 min otprilike unormali tj. počne da raste ali adrenalin u krvi ostaje tu još neko duže vreme čisto da vam pravi društvo u besanim noćima. Ja imam običaj da kažem da telo počne da mi „hiperventilira“, naročito kod noćnih hipoglikemija koje više i nisu tako učestale. Moji simptomi u noćnoj hipoglikemiji su uvek ubrzan puls i preznojavanje čitavog tela koji me uvek na svu sreću probude iz sna. Poznanica koja ima dijabetes mi je kasnije pričala da hipoglikemiju doživaljava kao veliki talas koji je preklapa i uvlači ali se ona bori da pliva svim svojima silama kako bi ostala na površini. Pronašla sam se i u tom opisu.

Hipoglikemija je najveća akutna komplikacija u dijabetesu a kako sam kasnije saznala i najveći strah kod osoba sa dijabetesom bez obzira na njihov staž. U početku sam mislila da sam samo ja uplašena zbog toga.
Hipoglikemija nastaje kada je nivo glukoze u krvi zvanično manji od 4 recimo mada je to uvek individualna stvar. Mozak ostaje bez glukoze i tada se uključuju svi alarmi u telu. Aktiviraju se nadbubrežne žlezde i luče adrenalin, adrenalin opominje jetru da izluči glikogen (zalihe šećera u jetri), pale se svi alarmi u telu za reakciju „bori se li beži“. S tim sto u ovom slučaju BEŽI nije opcija. 😊 Ukoliko ne dođe do korigovanja hipoglikemije na vreme može doći do gubitka svesti a u retkim slučajevima čak i do hipoglikemijske kome pa čak i smrti. Svako drugačije oseća hipoglikemiju i svako je oseća na različitim vrednostima nivoa šećera u krvi. Ako vam je konstantno visok šećer recimo preko 15, znači nelagode mogu da se jave čak i na 7 ili 8 npr. S druge strane ako su šećeri konstantni u nižim vrednostima, ni vrednosti ispod 4 neće biti toliko alarmantne za telo.

Ukratko, ja hipoglikemiju doživljavam kao nalet hladnog znoja a hiperglikemiju kao napad vreline i neke opijenosti i pospanosti.

Razlozi za nastanak hipoglikemije mogu biti mnogobrojni. Neki od njih su: previše jedinica insulina a nakon toga premalo pojedene hrane odnosno ugljenih hidrata, previše fizičke aktivnosti, ili čak neplanirane fizičke aktivnosti (mada kratke intenzivne aktivnosti dovode do porasta glikemije), promena insulina, naknadno aktiviranje začepljenog insulina u tkivu, previše jedinica bazalnog insulina, mesečni ciklus kod žena, prekomeran unos alkohola….

Svaka osoba različito reaguje na pojavu hipoglikemije, odnosno simptomi su potpuno individualni, dok se kod nekih može desiti čak i da potpuno izostanu pa te osobe onda moraju što češće da mere šećere u krvi.

Neki od simptoma hipoglikemije mogu biti, zavisi od toga da li je u pitanju blaga ili teška: prekomerna glad, tremor celog tela, anksioznost, ubrzani puls, nesvestica, dezorijentisanost, nervoza, odsutnost, nepovezanost misli

Ja se kandidujem za tačke 3, 4, 7 i 8 😊

Hipoglikemija može biti lakša i teža. Lakša hipoglikemija je ona u kojoj ostajemo svesni i možemo sami sebi pomoći, a teža slika je ona koja zahtev pomoć drugog lica pa čak i intervenciju službe za hitnu pomoć. U kućnim uslovima se osoba u nesvesti vraća u svest injekcijom glukagona (ne, to nije čista glukoza, glukagon utiče na jetru da potera zalihe šećera u krv). Na sreću nikad nisam iskusila teži oblik hipoglikemije iako je bilo situacija kad sam mislila da neću uspeti da ostanem na nogama. Što se mene tiče postoji i ona „psihička hipoglikemija“ u koju sam upadala mnogo češće nego što je zaista bio u pitanju nizak nivo šećera u krvi. To su one situacije kada u glavi neprestano motam koliki mi je sada šećer i koliki bi mogao da bude, a nedavno sam ga merila a ne znam kad sam tačno jela i šta će sad da mi se desi. Ovo pripisujem generalnoj anskioznosti koja je došla zajedno sa dijabetesom u moj život.

Ovde se opet možemo vratiti na dr. B. i pravilo malih brojeva, ukoliko uzimate manje jedinica insulina, posledično može biti i manja hipoglikemija, što su jedinice insulina veće, veća je i neizvesnost nastanka hipoglikemije.    

Dr. B. savetuje korigovanje hipoglikemije tabletama desktroze kojima se najpreciznije može utvrditi za koliko mmol će vam porasti šećer u krvi i kako ne bi došlo do posledične hiperglikemije. Tablete desktroze sadrže čistu glukozu i zadržavaju se u krvi otrpilike oko 45 minuta, kad je neophodno opet proveriti šećer u krvi.

VAŽNO: nakon svakog baratanja slatkišima, ruke obavezno prati ili očistiti kako zaostali šećer na prstima ne bi pokazao pogrešne vrednosti na glukometru.