Kad dođemo do terapije insulinom, ostaje jedna VEEEEEEELIKA nepoznanica šta sad i kako sad. Ono što dr. savetuju u bolnici već smo spomenuli da se dosta razlikuje od stvarnog života. U početku sve bude podređeno insulinu. Kad se daje, koliko se daje, koliko jedem, kad jedem, kad moram da jedem, kad jedem iako mi se ne jede i tako u beskraj…

Najčudnija situacija koja mi se desila na pregledu kod endokrinologa (koja i oslikava jednu nadrealnu sliku vođenja dijabetesa u ordinaciji i u praksi) je da se ja pojavljujem sa rezultatima gde mi je visok jutarnji šećer. Pita me dr. da li užinam pre spavanja, ja odgovaram da ne užinam. Logično bi bilo da se samo poveća noćna doza ili da se koriguje šećer pre spavanja. „A pa jel’ znate da morate da užinate pre spavanja?“ Ja samo ćutim, ne znam šta da odgovorim na ovo besmisleno pitanje. Posle dužeg razmišljanja ona mi prepisuje veću večernju dozu uz obaveznu užinu???????

Ne razumem šta će mi užina ako mi je šećer već bio visok ujutru na spomenutom testiranju. Sve ovo se dešava mnogo kasnije nego sam ja tek sveži pacijent sa dijabetesom i nemam pojma šta me je snašlo i slepo pratim sva uputstva koja mi se nameću.

Moji počeci su otrpilike izgledali ovako a verujem da će se mnogi pronaći u ovoj priči, ako ne sami oni onda njihovi roditelji koji su u to vreme vodili računa o njihovom dijabetesu.

Postoje strogo 3 obroka, 3 puta se daje insulin, otprilike u isto vreme se jede, čim ja procenim da mi opada dejstvo brzodelujućeg dnevnog insulina, uzimam ponovo insulin i jedem. Znači obroci otrpilike idu na 4-5 sati. Noćni insulin strogo u 10, nigde se ne mrda iz kuće jer zaboga kako ću kad mi je tad vreme za insulin. Nisam znala kako da se ponašam ako nešto imam zakazano u 18h recimo, jer mi je tad vreme za večeru. U početku nisam nosila insulin sa sobom i sve (važne stvari vezano za insulin) se uvek odvijalo kod kuće. Ovakve priče sam kasnije čula od roditelja sa decom čija deca su novootkriveni DM1 kao i od devojke sa DM1 koja se potpuno pogubila nakon nekoliko godina jer je pokušavala da zatrudni.

Ja sam u vreme otkrivanja dijabetesa i sveg ovog uhodavanja i svakakvih situacija sa bezbroj pitanja imala malu bebu i uglavnom sve vreme bila kod kuće. Pored toga što sam strogo vodila računa o ishrani i svim ovim satnicama, ja sam i uspevala da imam dobre glikemije. Na početku mi se dogodila i remisija koja je u mnogome olakšala vođenje dijabetesa. Dugo sam bila u ovom balonu šta sad i kako sad ali čini mi se da je to počelo da nestaje kako sam više vremena počela da provodim van kuće i da se posvećujem i drugim aktivnostima.

U čemu je glavni problem? Prvo, doze insulina koje propiše dr budu obično više koje mi moramo da korigujemo u hodu ili da stalno zatrpavamo iznenadne hipoglikemije hranom. To se odnosi kako na kratkodelujući tako i na dugodelujući noćni insulin ili bazal (o kome ću posebno pisati). Navika da postoji večera pre spavanja datira iz bolnice i služi jedino tome da pokriju iznenadne hipoglikemije koje su uzrokovane prevelikim noćnom dozama insulina a još je gora varijanta da se na spavanje ide sa visokim šećerom da bi ujutru bio na normali (što je takođe posledica visoke doze noćnog insulina) što se meni u početku često dešavalo.

Ono što mi je dugo trebalo da shvatim ali iskustvo i praksa pokažu na kraju da uspešno vođenje dijabetesa znači da možemo bez problema da preskočimo obrok, da možemo da odložimo obrok (umesto ručka u 14h može da bude i u 16h), da odemo na spavanje sa normalnom glikemijom bez straha da noću upadnemo u hipo. Zatim brzodelujući insulin ne moramo da damo 3 puta u toku dana, može to da bude i 5 puta a može i 2 puta. (zavisi od toga koliko puta jedemo, šta jedemo, da li radimo neku korekciju…)

Vi ste ti koji diktirate ritam dana i davanje insulina, a ne obrnuto. Ne treba da jurite za insulinom i da usklađujete svoj ritam, obroke i aktivnosti u skladu sa datim jedinicima insulina ili sa planiranim davanjem insulina. Ovo ne podrazumeva da se živi neurednim životom, niti da se zameni dan za noć, niti da se zanemaruje dijabetes. Naravno da ćete jesti kad ste gladni, uzimati insulin, korigovati hipo i hiperglikemije, spavati kad je noć i danju obavljati sve aktivnosti. Inače smatram da je jako važno pratiti cirkadijalni ritam. [1] Pomislite samo na bilo koju osobu bez dijabetesa koja ne planira svoje aktivnosti i obroke u odnosu na nešto već slobodno donosi odluke. Ne dozvolite da vas zbune saveti lekara koji slepo diktiraju ono što su naučili pre više desetina godina a nikad to nisu iskusili. Nije insulin gospodar vašeg života, već najbolji prijatelj uz kog će vam život biti samo bolji.

---

[1] Praćenje cirkadijalnog ritma znači živeti u skladu sa prirodnim lučenjem hormona (melatonin za spavanje kortizol za buđenje….)