LCHF (low carb high fat) promoviše smanjeni unos ugljenih hidrata a povećani unos masti i suštinski nas vraća na naše prirodne izvore energije i sve neophodne nutrijente koji su se negde zagubili nastankom prehrambene revolucije. Ovaj način ishrane ili bolje reći način života je sve popularniji ali nema neki popularniji naziv. Danas se spominje nešto poput keto dijete, s tim što keto promoviše veći udeo masti pa čak ponekad i potpuno ukidanje ugljenih hidrata, dok low carb podrazumeva jedan širi pojam i tolerisanje mali unos ugljenih hidrata koji može da varira od strogog low carb režima do opuštenijeg.

Dok savremene smernice i današnja piramida ishrane preporučuju da naša ishrana većinski treba da se sastoji od ugljenih hidrata odnosno šećera, koji su nutritivno jako siromašni a izuzetno bogati kalorijama, low carb piramida predstavlja obrnutu piramidu savremenim smernica i promoviše povrće, proteine i masti kao glavne izvore energije a na vrhu piramide ostaju male količine ugljenih hidrata odnosno šećera.  

Low carb ishrana se pre svega bazira na jakom malom unosu ili potpunom izbacivanju svih namirnica koje imaju visok procenat šećera, odnosno ugljenih hidrata (u daljem tekst UH). Umesto ugljenih hidrata u low carb ishrani se forsiraju masti koje daju telu stabiilnu energiju bez kriznih situacija, pada šećera i ostalo. U te namirnice pre svega spadaju:

Šta se jede u low carb ishrani:

-Meso, iznutrice, jaja, riba

-Povrće u neograničenim količinama, pretežno ono koje raste iznad zemlje, krtolasto povrće ima nešto veći deo ugljenih hidrata

-punomasni mlečni proizvodi

-masti u svom izvornom obliku; svinjska, guščija mast

-nerafinisana hladno ceđena ulja: maslinovo, kokosovo..

-voće u jako malim količinama i to pretežno bobičasto voće

-orašasti plodovi

-od zaslađivača stevija

-kafa, čaj

Šta se izbacuje u low carb ishrani:

-sve žitarice kao i brašna napravljena od istih (pšenica, ječam, raž, heljda, proso, kukuruz, ….)

-svo skrobno povrće kao i ono koje u sebi sadrži veliki procenat UH (krtolasto povrće: krompir, cvekla,šargarepa, paškanat, celer), grašak, bundeva….

-svo voće uglavnom (osim limuna, grejpa, avokada, bobičastog voća u malim količinama-kupine, maline, borovnice)

-svi zaslađivači (industrijski beli šećer, smeđi šećer, agava sirup, javorov sirup….)- dozvoljena je stevia, eritrol

– svi industrijski proizvodi i prelivi, namazi koji u sebi sadrže dodate šećere  (kečap, majonez, ….

-mlečni proizvodi sa puno UH

Prelaskom na low carb ishranu, mi se zapravo vraćamo ishrani naših predaka, koristeći uglavnom ono što nam je priroda dala. S druge strane, ishrana postaje mnogo zdravija, izbalansiranija. Ukratko, low carb ishrana odbacuje sve ono što nam je donela prehrambena industrija.

Izbacivanjem velikih količina šećera iz ishrane, telo dobija priliku da zaceli sva upalna stanja u organizmu, reguliše hormone, telesnu težinu, predupredi mnoga stanja kao što su insulinska rezistencija, dijabetes tip 2, hipertenzija, ekcemi i ostale moderne bolesti koje su došle sa „novim“ prehrambenim smernicama.

Low carb ishrana nam omogućava da jedemo mnogo kvalitetnije i raznovrsnije, jer kad izbacimo hleb, testa i peciva koja čine više od 50% naše ishrane, ostaje nam zaista širok spektar povrća, zdravih masti i proteina i samo ono što je telu zaista i neophodno.

Ono što je najvažnije od svega je i da se dijabetes tip 1 mnogo bolje reguliše sa ishranom koja u sebi sadrži manje ugljenih hidrata.