Kad se raskrsti sa motivacijom i inspiracijom i pređe na neki drugačiji režim ishrane, u ovom slučaju low carb, to svakako neće biti lako i ništa neće moći da se desi preko noći.

Svakako je važno da postoji jak motiv, štagod da je u pitanju, ali najčešćee bude u pitanju neka dijagnoza koja natera ljude na neke velike promene. Što se tiče low carb ishrane, obično je to insulinska rezistencija, dijabetes tip 1 ili 2, mršavljenje, problemi sa kožom ili neka druga stanja za koja je bolje ne konzumirati velike količine šećera i uopšte ugljenih hidrata. Svakako low carb ishrana popravlja ukupno stanje organizma i ovaj način ishrane se preporučuje svim osobama uz male ili veće varijacije.

Ovakave tranzicije nisu nimalo lake a naročito zna da bude teško i opterećujeuće ako se sve dešava „preko noći“. Ništa ne može i ne mora da se desi preko noći, naročito važi za one koji nikako ne mogu bez slatkiša.

S obzirom da low carb ishrana predstavlja način života i ne samo da podrazumeva drastično smanjivanje (za današnje prilike) ugljenih hidrata, ona takođe propagira i izbacivanje svih prerađenih i rafinisanih namirnica, odnosno promoviše hranu u svom najizvornijem oblikom.

Za početak bi svi mogli da izbace kupovne slatkiše npr. a da „glad za slatkim“ nadomeste nekim prirodnijim varijantama, npr.medom, urmama, kakaom, crnim čokoladama sa malim udelom ugljenih hidrata. Ovde možete pronaći pregršt poslastica koje konzumiram kad mi se jede nešto slatko. Malo po malo, organizam se navikava na drugačije ukuse pa se vremenom i zaboravi na neke ukuse bez kojih nikako nismo mogli.

Što se tiče ostale hrane, najlakše je višak ugljenih hidrata zameniti prirodnim mastima, kako bi se izbegao konstantan osećaj gladi a na kraju i te prirodne masti više menjati za proteine.

Kako to izgleda u praksi? Pokušaću da objasnim na plastičnim primerima.

Kad se izbace testa, hlebovi i ostali nepotrebni ugljeni hidrati, koji su pritom nutritivno jako siromašni, ostaje nam da se fokusiramo na dobre proteine, masti i manje količine ugljenih hidrata koji najčešće potiču iz voća i povrća.

Ako za doručak recimo jedemo jaja koja su proteini i masti, od priloga mogu da budu različiti sirevi (kačakavalji imaju manje UH a više masti, beli sirevi su bogatiji u UH). Mlečna pavlaka recimo ima manje UH a više masti, dok je kod kiselog mleka obrnut slučaj, više UH a manje masti. Uz jaja uvek može da se jede nešto od domaćeg suhomesnatog, salate u neograničenim količinama. Tako da doručak sa jajima može da bude zasitan i bez hleba.

Jaja su uvek „sigurica“ što se tiče low carb ishrane. Pored jaja, dobar ozbor su uvek i npr.

-low carb granola sa biljnim ili kiselim mlekom (kravlje mleko nije poželjna namirnica jer sadrži dosta ugljenih hidrata, odnosno šećera a i zbog potencijalniih intolerancija)

–šarena proja (kod mene je uvek drugačija u zavisnosti od toga šta imam u frižideru i jedna od omiljenih stvari za imati u kući jer mogu da je jedem ceo dan)

-bulletproof napici sa dosta masnoća (kafa ili čaj sa dosta prirodnih masnoća, pisaću naknadno o ovome)

–smuti

–salate

-Tzv.predjelo, odnosno štagod imate od suhomesnatog, sireva, povrća….

Uvek može biti i nešto što vam je ostalo od večere, ručka, postavljaću još mnogo predloga.

Za ručak je uvek zlatno pravilo, meso (protein koji može biti i riba ili neki sir, jaje) i povrće sa manjim udelom UH, odnosno ono koje raste iznad zemlje i dosta dobrih masti, odnosno maslinovo ulje, puter i sva nerafinisana ulja i masti u svom najčistijem obliku, bilo da je u pitanju biljno ili životinjsko poreklo. Ako se odlučimo za neku salatu, pored dosta povrća, ta salata bi trebalo da ima neki dobar protein, odnosno komad mesa ili ribe, sira, kuvanih jaja, pečuraka, nešto od toga ili možda kombinaciju nekih proteina sa dodatkom takođe dobrih masti. Meso može svakako biti i masnije, može da se doda i slaninica kako bi se povećao udeo masti.

Sva ona „rupa“ koja nastane izbacivanjem hleba, nadoknađuje se raznovrsnim preostalim namirnicama u vidu proteina, masti i povrća ili voća te tako i ishrana postaje mnogo bogatija.

Večera može biti ista kao i ručak ili doručak a može i da se propusti, sve zavisi od toga kakve su vam navike i apetiti. Ja vrlo čestim pravim neko zapečeno povrće u rerni, kao npr.karfiol, boranija itd. Low carb ishrana ne promoviše striktne obroke, već svako može sam da organizuje svoj raspored, jedući onoliko koliko mu se jede u datom trenutku.

Užina ili grickanje između obroka su orašasti plodovi, bobičasto voće, sirovo povrće, razni sirevi, masline, kiseli krastavčići, domaći umaci….

Ono što ja uglavnom imam u kući (a uvek imam enormne zalihe 🙂 i od čega pravim svoje obroke su:

Zamrzivač (mleveno juneće meso, pileće meso, smrznuto povrće, bilo kupljene mešavine ili ja sama zaledim, bobičasto voće)

Frižider (jaja, sirevi razni, sirovo povrće, tikvice je najčešća tokom cele godine, ajvar koji baš i nije uvek low carb ali avaj, nešto suhomesnato, pavlake slana i slatka mlečna-a to su otprilike jedine industrijske stvari kojih se ne mogu odreći)

Ostava (razni orašasti plodovi od kojih pravim mleka i poslastice, kakao, zaslađivači, neka proteinska brašna, nešto sa kokosom,….to je sve vrlo varijabilno).

Uglavnom ne planiram ništa mnogo unapred, najbitnije mi je da imam uvek neke zalihe koje najčešće napravim vikednom i spontano odlučujem dan za danom šta spremam.

A vi kako ste? 🙂