Ovih dana smo svedoci ogromne humanitarne krize koja se dešava na korak od nas i koju svako tumači na svoj način i posmatra kroz svoje naočare. Sam ratni sukob nije tema ovog teksta, već šta se dešava sa našim „slatkim“ sapatnicima širom zaraćene zemlje pa i tokom njihovog putovanja pokušavajući da napuste zemlju. Kretanje kroz ratna područja na put koji je po svemu veoma neizvestan, isrpljujuć kao i nepredivo dugačak je veoma izazovan za osobe sa dijabetesom tip 1. Za svaki put se treba dobro pripremiti što podrazumeva potrebne količine insulina i ostalih pomagala neophodnih za svakodnevno regulisanje dijabetesa. Niko ne može da pretpostavi dužinu putovanja kao i potencijalne neočekivane situacije. Ostaje da se nadamo da svi koji napuste zemlju pogođenu ratom odmah dobiju svu neophodnu medicinsku pomoć jer se ipak sve dešava u civilizovanoj Evropi. Ne možemo da se ne zapitamo šta je sa drugim zemljama pa čak i onima trećeg sveta za koje i ne znamo kroz koje sve nedaće prolaze i koje nisu toliko pod lupom javnosti. Ove situacije su prolazili i svi oni koji su u velikom broju dolazili sa bliskog istoka kao i drugih afričkih zemalja u masovnim migracijama proteklih godina. Kako se oni dovijaju za preko potreban insulin kad ponekad nemaju ni dovoljno hrane? Šta se dešava sa osobama sa dijabetesom u poplavama, zemljotresima i ostalim humanitarnim katastrofama?

Ova pitanja sam i sebi postavljala mnogo puta i šta bi se desilo ukoliko i sama upadnem u tako neizvesnu situaciju i kolike su mi šanse da preživim? Svi koji su devedesetih godina živeli u Srbiji, u doba najstrožijih sankcija mogu da ispričaju različite filmske priče o tome kako su nabavljali insuline, od crnog tržišta, šverca pa čak i rasprodaje ličnih stvari kako bi došli do insulina, hormona koji znači život onima koja ga ne luče uopšte odnosno osobama sa dijabetesom tip 1. 

Ova moja pitanje je umirila činjenica da postoji organizacija na svetskom nivou Insulin for life koja pomaže najugroženijima u kriznim situacijama kojima insulin zaista znači zivot. Ova neprofitna organizacija je zadužena za dopremanje insulina na najnepristupačnija mesta u kriznim situacijama. U donacijama mogu učestvovati svi koji poseduju višak insulina i koji žele bilo kako da pomognu. Iako nas ovo uvek asocira na neki daleki svet, u ovom trenutku se ista situacija dešava nedaleko od nas, na tlu Evrope sa prepoznatljivim apelom Spare a rose for Ukraine.

Fondacija Spare a Rose je nastala 2013 godine u saradnji sa organizacijom Insulin for life sa željom da motiviše što više ljudi kao i da podigne svest o dijabetesu i njegovom svakodnevnom regulisanju. Mi koji živimo u donekle civilizovanom svetu, uglavnom ne postavljamo sebi ta pitanja da li ćemo imati dovoljno insulina, merača, trakica, senzora, pumpi i ostalih pomagala potrebnih za svakodnevno regulisanje dijabetesa. Međutim to nije slučaj u zemljama trećeg sveta kao i u zemljama pogođenih različitim humanitarnim katastrofama. Ovo svakodnevno pitanje se mora rešavati urgentno kako se ljudski životi ne bi dovodili u pitanje. Mnogo ljudi ostane bez preko potrebne terapije i život im bude ugrožen u veoma kratkom roku.

Spare a rose (pokloni ili doniraj ružu) podstiče ljude da svaki put kad kupuju cveće, jedan cvet odnosno novčani iznos za taj cvet doniraju za nabavku insulina najugroženijem stanovništvu širom sveta. Mesec mart će biti obeležen donacijama isključivo za Ukrajinu. Donacije kroz fondaciju Insulin for life odlaze na najugroženija mesta spasavajući prvenstveno živote dece i nešto starijih osoba koje boluju od dijabetesa tipa I jer dijabetes tip I ne može da sačeka nijedan dan.

Neka danas bude dan kad će svi dobiti svoju „ružu“ koja će nekom samo izmamiti osmeh a nekome spasiti život!