Nikad ranije nisam preterano obožavala prokelj, mislim da zapravo niko nije odrastao uz prokelj. To se nalazilo uvek na onoj listi ne baš preterano poznatog i omiljenog povrća okarakterisanog uz to i da ima malo jači miris.

Pre nekoliko godina kad sam drastično promenila ishranu, drugarica mi je spomenula da je našla neki recept sa prokeljom iz rerne i tad sam rešila da to isprobam i oduševila se odmah.

Moj recept glasi ovako a može da se modifikuje u skladu sa željama na hiljadu načina.

Operem prokelj i isečem krajeve. Oljuštim neke oštećene listove. Stavim u pleh za pečenje, prelijem maslinovim uljem, pospem sirovim susamom, i isečem malo slaninice pride. Bude gotovo kad se sav prokelj zarumeni, ja volim kad je više pečeno, još je bolje kad se neki listići samostalno odvoje i postanu kao čips krckavi.

Obično pojedem čitav pleh prokelja u cugu 🙂